O savezu

ИСТОРИЈАТ САВЕЗА ЗА СКОКОВЕ У ВОДУ СРБИЈЕ

На простору Републике србије скокови у воду као рекреативно такмичарска активност били су заступљени и пре другог светског рата о чему има врло мало података. Као спортска дисциплина своје зачетке налазимо крајем педесетих и почетком шездесетих година двадесетог века када се оснивају прве секције у оквиру пливачких клубова. Први клубови за скокове у воду настали су у Београду на тада једином базену Гарде у Топчидеру, а касније и на базенима СЦ Ташмајдан и Олимп. Били су то клубови Студент и Партизан. Покретач и оснивач развоја већине клубова и успостављање скокова у воду као спорта био је Вукашин Вулетић-Вуле (1937). Као посвећени спортски радник радио је на развоју скокова у воду од својих гимнастичких дана касних педесетих година па до краја свог живота 2014. Од настанка савеза значајну улогу у раду савеза и тренерском послу имали су  Барац, Трајковић, Лазаревић, Ракић и многи други.

Како такмичари са територије тадашње СР Србије узимају учешће на државном првенству Југославије настаје потреба и за оргнизовањем републичког савеза. Савез за скокове у воду Србије основан је 1971. године у Београду и исте године постао члан Савеза за скокове у воду Југославије. До тада активности су се спроводиле углавном у Београду на објектима Центра за фискултуру, данашњег затвореног базена Републичког завода за спорт и на Отвореном и затвореном пливалишту СРЦ Ташмајдан. Добијањем организације ФИНА светског првенства у Београду изграђен је 1973. године отворени базен за скокове у воду у Кошутњаку. Од тада почиње убрзан развој скокова у воду у Београду , а јављају се и први клубови у остатку Србије Београд-Чукарица (од 1989 Чукарички), Врачар, Врњачка Бања, Косовска Митровица, Језеро-Бела Црква.  У периоду од 1974-1990 клубови са простора Србије постају доминантни на простору тадашње СФРЈ у свим узрасним категоријама. У саставу репрезентације СФРЈ значајан део чине такмичари из Србије (Предраг Ђуричић (1954), Душка Петровић (1958), Мирослав Вуковић (1961), Анђела Лазаревић (1965), Бобан Белевски (1962), Селена Трајковић (1962), Драган Стевановић (1962), Радмила Златић (1966), Бранко Томић (1961), Горан Пантовић (1966), Предраг Живић (1966), Славољуб Дражић (1948), Синиша Жугић (1969), Маргарета Лацку (1969), Предраг Вукашиновић (1971), Татјана Николић (1972), Вукан Вулетић (1973), Згага Љиљана (1972) и други. Тренери који су у овом периоду дали посебан допринос били су: Вукашин Вулетић, Миленко Барац, Предраг Ђуричић, Предраг Петковић, Јовица Брадваревић и други.

Након распада државе 1990 започиње нова ера развоја скокова у воду у Србији. Због економских санкција и изазване кризе наступио је врло тежак период за наш спорт. У периоду 1993-1994 готово да се обуставља систем такмичења, а само мали број спортиста учествује у тренажном процесу. Од 1995 ситуација се побољшава и поново се успоставља Првенство тадашње СР Југославије у којем су учествовали искључиво такмичари са територије Србије јер у Црној Гори никада није било олимпијских скокова у воду већ само случајеви народног облика упражнњавања скокова у воду. Окосницу су чинили клубови Чукарички и Врачар, а затим се оснивају клубови Пинки (1996), Фонтана Вулекс (1998), Таш-Палилула и Кошутњак (2000). У периоду од 1995 до 2000 окосница су били такмичари који су се доказали и у предходој деценији Синиша Жугић, Вукан Вулетић као и младе наде Милош Ђорђевић, Владимир Бараћ и Милош Ђорђевић. У том периоду је остварен историјски успех првог наступа на Олимпијским Играма у Атланти (В.Вулетић, С. Жугић). 2001 године је извршена реконструкција скскаоница на базену СЦ Ташмајдан и усклађена са новим ФИНА стандардима. Тада је изграђена платформа  висине 7,5м, по платформа 10м  је проширена са 2 на 3м, изграђена је први пут платформа за две даске висине 3м и два постоља за даску 1м. У периоду од 1998 до 2012 стасала је изузетна генерација скскача који су остварили запажене резултате и на међународном плану учешћем на светским, европским првенствима, Универзијадама и освајањем многобројних медаља на Балканијадама и међународним митинзима широм европе (Ана Видаковић, Милица Стјепановић, Марија Ивезић, Марија Илић, Јелена Стојановић, Вукашин Драгишић, Атанасије Дамчевић, Миња Тадић).  Организација Универзијаде у Београду подпомогнут је опстанак скокова у воду. Тада већ дотрајали спортски објекти и опрема бивају обновљени. Рађа се нова генерација склакача који су наставили да прослављају име Републике Србије на међународној сцени (Лана Марковић, Андреа Мандић, Алекса Кузман, Јелена Баковић, Марија Јокић, Иван Николић, Тара Николић, Ања Миљевић, Емилија Матијевић, Катарина Илић) Тренери који су радили у овом периоду су Вукашин Вулетић, Синиша Жугић, Вукан Вулетић, Светлана Јочић, Ана Видаковић, Марија Ивезић, Миња Тадић, Борко Миладиновић, Снежана Жугић.

Значајни међународни догађаји које је организовао Савез за скокове у воду Србије:

1973 -  прво светско првенство за сениоре

2009 – летња Универзијада

2011 – Европско првенство за јуниоре

1985, 1988, 2001, 2004, 2017, 2018, 2021 – Балканијада за јуниоре

2005, 2010, 2019 – Медитерански ЦОМЕН Куп за млађе категорије

0д 2001 до данас – суорганизатор 18 издања међународног Трофеја Београда.

2009, 2011 - ФИНА школа за судије

2021 – Ерасмус пројекат међународног стручног усавршавања

Данас Савез за скокове у воду Србије (ССВС) чине три редовна члана Чукарички, Врачар и Фонтана Вулекс и један придружен члан Таш Палилула. Сви клубови су из Београда где једино постоје услови за тренинг скокова у воду. ССВС је члан Олимпијског комитета Србије, Спортског савеза Србије, посредством Пливачког савеза Србије члан ФИНА и ЛЕН, Балканске пливачке конфедерације и ЦОМЕН.

       

Zanimljivosti

Prijatelji